~ Yoga

 Yoga je drevna metoda samorazvoja koja podrazumeva upotrebu tehnika: fizičkih položaja (Asana), vežbi upravljanja pranom (energijom) putem disanja (Pranajama), relaksaciono-meditativnih vežbi (Pratjahara), koncentracije (Dharana), meditacije (Dhjana) i samorealizacije (Samadhi). Joga predlaže usvajanje vrednosnog sistema (Jama, Nijama) koji kreira životnu filozofiju iz koje proizilazi novi razvojni životni stil. Njen nastanak se vezuje za susret Arijaca i Dravida u Indiji. Znanja o joga metodu, koja se nalaze u Vedama, Upanišadama i drugim izvornim spisima uobličio je i sistematizovao Patanđali u legendarnom spisu Joga sutre.

   Yoga predstavlja jedan od šest indijskih filozofskih sistema

(Darshana). Za razliku od mnogih filozofskih sistema, koji se bave uglavnom misaonim istraživanjem čoveka, života i sveta, sistem joge stavlja naglasak na praktične telesne i psihičke vežbe, u cilju razvoja svih potencijala pojedinca.   Zbog delotvornosti joge kao discipline nalazi je u upotrebi mnogih religijskih kultova. Međutim, do danas joga kao disciplina samorazvoja uspeva da sačuva svoju autentičnost u značajnoj meri zahvaljujući Patanđalijevom trudu. Danas su joga tehnike važne u zdravstvenoj preventivi, kao i rehabilitaciji. Prisutne su u psihoterapeutskim metodama, kao vid relaksacionih vežbi, kao nezavisni terapeutski metod. Koriste se i kao sredstvo za postizanje vrhunskih rezultata u sportu i umetnosti. Značaj praktikovanja joge sve više se ogleda i u rezultatima koji se postižu u radu sa decom sa posebnim potrebama i osobama trećeg doba. Joga podstiče fizičko zdravlje, normalizuje aktivnost fizioloških sistema, pomaže u uspostavljanju emocionalne ravnoteže, podstiče kreativno izražavanje, jača stvaranje oslonca u sebi usmeravajući pojedinca ka otkrivanju unutrašnjih potencijala koji ga povezuju sa smislom.

Iako se u Patanđalijevim joga sutrama, koje čine temelje klasične joge, joga definiše jednom rečenicom - „joga predstavlja stanje obustavljenosti [zamućujućih partikularnih] obrta u svesti“, zbog svoje kompleksnosti i velikog broja različitih joga škola i pristupa, postoji veoma mnogo različitih, često suprostavljenih, pogleda na samu jogu i njenu svrhu. Svaka škola joge sadrži sve dimenzije (aštange-stepenice) koje preporučuje Patanjđali (jama, nijama, asane, pranajama, pratjahara, dharana, dhjana i samadhi), iako neke joga škole stavljaju naglasak na fizičke položaje (asane) i na njihov zdravstveni učinak, neke joga škole na efekat koji se ostvaruje u vrhunskom sportu i umetnosti, neke joga škole na meditaciji i spiritualnosti. Ne treba zaboraviti da izvorno joga vodi ka dostizanju viših stanja svesnosti, pa su svi navedeni efekti samo dobrobit na putu samorazvoja, ali ne i cilj. Sve ozbiljne škole joge oslobođene su svake primese religioznog.

Izvan Indije, joga je najpoznatija u obliku hatha joge - fizičkih položaja tela(asana), često kombinovanih sa vežbama disanja(pranayama), i tehnikama joga meditacije (dhyana).

  Danas se joga izučava i naučno. Međunarodno društvo za naučna interdisciplinarna istraživanja u oblasti joge okuplja najveće naučne autoritete koji istražuju efekte praktikovanja joge a rezultate njenog istraživanja publikuju u međunarodno priznatim naučnim časopisima. Međunarodni naučni časopis o jogi: Smisao u naučnom i redakcijskom odboru okuplja profesore i naučnike iz svih zemalja sveta s ciljem da se jogi pristupi iz različitih naučnih disciplina i rasvetli fenomen blagotvornog dejstva praktikovanja joge na razvoj svesnosti i inteligencije, stoga i na zdravlje, uspeh i kreativnost.

Sve je više akademskih ustanova koji u svoj nastavni program uvršćuju znanja i praksu joge. Međunarodna joga akademija promoviše jogu kao svojevrsni vid inteligencije animirajući akademsku javnost na značaj uvođenja joge u nastavne programe srednjoškolskih i visokoškolskih ustanova. Školujući sertifikovane instruktore, joga učitelje, joga terapeute i joga psihoterapeute Međunaordna joga akademija javnosti približava mogućnost da se na pravi način upoznaju sa mogućnostima koje praktikovanje joge pruža. Joga se afirmiše kao životna filozofija iz koje proizilazi životni stil, kao kulturološki fenomen, metod samorazvoja, pomoćna zdravstvena metoda, kao praksa koja pojedincu pomaže da dovode u sklad svoje želje i mogućnosti.