~ Yoga

 Yoga je drevna metoda samorazvoja koja podrazumeva upotrebu tehnika: fizičkih položaja (Asana), vežbi upravljanja pranom (energijom) putem disanja (Pranajama), relaksaciono-meditativnih vežbi (Pratjahara), koncentracije (Dharana), meditacije (Dhjana) i samorealizacije (Samadhi). Joga predlaže usvajanje vrednosnog sistema (Jama, Nijama) koji kreira životnu filozofiju iz koje proizilazi novi razvojni životni stil. Njen nastanak se vezuje za susret Arijaca i Dravida u Indiji. Znanja o joga metodu, koja se nalaze u Vedama, Upanišadama i drugim izvornim spisima uobličio je i sistematizovao Patanđali u legendarnom spisu Joga sutre.

   Yoga predstavlja jedan od šest indijskih filozofskih sistema

(Darshana). Za razliku od mnogih filozofskih sistema, koji se bave uglavnom misaonim istraživanjem čoveka, života i sveta, sistem joge stavlja naglasak na praktične telesne i psihičke vežbe, u cilju razvoja svih potencijala pojedinca.   Zbog delotvornosti joge kao discipline nalazi je u upotrebi mnogih religijskih kultova. Međutim, do danas joga kao disciplina samorazvoja uspeva da sačuva svoju autentičnost u značajnoj meri zahvaljujući Patanđalijevom trudu. Danas su joga tehnike važne u zdravstvenoj preventivi, kao i rehabilitaciji. Prisutne su u psihoterapeutskim metodama, kao vid relaksacionih vežbi, kao nezavisni terapeutski metod. Koriste se i kao sredstvo za postizanje vrhunskih rezultata u sportu i umetnosti. Značaj praktikovanja joge sve više se ogleda i u rezultatima koji se postižu u radu sa decom sa posebnim potrebama i osobama trećeg doba. Joga podstiče fizičko zdravlje, normalizuje aktivnost fizioloških sistema, pomaže u uspostavljanju emocionalne ravnoteže, podstiče kreativno izražavanje, jača stvaranje oslonca u sebi usmeravajući pojedinca ka otkrivanju unutrašnjih potencijala koji ga povezuju sa smislom.

Iako se u Patanđalijevim joga sutrama, koje čine temelje klasične joge, joga definiše jednom rečenicom - „joga predstavlja stanje obustavljenosti [zamućujućih partikularnih] obrta u svesti“, zbog svoje kompleksnosti i velikog broja različitih joga škola i pristupa, postoji veoma mnogo različitih, često suprostavljenih, pogleda na samu jogu i njenu svrhu. Svaka škola joge sadrži sve dimenzije (aštange-stepenice) koje preporučuje Patanjđali (jama, nijama, asane, pranajama, pratjahara, dharana, dhjana i samadhi), iako neke joga škole stavljaju naglasak na fizičke položaje (asane) i na njihov zdravstveni učinak, neke joga škole na efekat koji se ostvaruje u vrhunskom sportu i umetnosti, neke joga škole na meditaciji i spiritualnosti. Ne treba zaboraviti da izvorno joga vodi ka dostizanju viših stanja svesnosti, pa su svi navedeni efekti samo dobrobit na putu samorazvoja, ali ne i cilj. Sve ozbiljne škole joge oslobođene su svake primese religioznog.

Izvan Indije, joga je najpoznatija u obliku hatha joge - fizičkih položaja tela(asana), često kombinovanih sa vežbama disanja(pranayama), i tehnikama joga meditacije (dhyana).

  Danas se joga izučava i naučno. Međunarodno društvo za naučna interdisciplinarna istraživanja u oblasti joge okuplja najveće naučne autoritete koji istražuju efekte praktikovanja joge a rezultate njenog istraživanja publikuju u međunarodno priznatim naučnim časopisima. Međunarodni naučni časopis o jogi: Smisao u naučnom i redakcijskom odboru okuplja profesore i naučnike iz svih zemalja sveta s ciljem da se jogi pristupi iz različitih naučnih disciplina i rasvetli fenomen blagotvornog dejstva praktikovanja joge na razvoj svesnosti i inteligencije, stoga i na zdravlje, uspeh i kreativnost.

Sve je više akademskih ustanova koji u svoj nastavni program uvršćuju znanja i praksu joge. Međunarodna joga akademija promoviše jogu kao svojevrsni vid inteligencije animirajući akademsku javnost na značaj uvođenja joge u nastavne programe srednjoškolskih i visokoškolskih ustanova. Školujući sertifikovane instruktore, joga učitelje, joga terapeute i joga psihoterapeute Međunaordna joga akademija javnosti približava mogućnost da se na pravi način upoznaju sa mogućnostima koje praktikovanje joge pruža. Joga se afirmiše kao životna filozofija iz koje proizilazi životni stil, kao kulturološki fenomen, metod samorazvoja, pomoćna zdravstvena metoda, kao praksa koja pojedincu pomaže da dovode u sklad svoje želje i mogućnosti.

Gurđijevi sveti plesovi

  

Gurđijevi sveti plesovi

  Gurđijev je rođen 1887. u Aleksandropolju blizu rusko-persijske granice, od oca Grka i majke Jermenke. Njegov otac je bio ašok, narodni pripovedač, nastavljač kontinuiteta pripovedanja epa o Gilgamešu i drugih priča iz starine. Rastao je u uslovima ohrabrujućim za studije u oblasti interesovanja koja su se u njemu razvijala. Napustio je kuću još dok je bio veoma mlad i nije se vraćao 20 godina. Za to vreme putovao je   Azijom, Evropom i Afrikom u potrazi za ezoteričnim znanjima.    U knjizi "Susreti sa izuzetnim ljudima", koju ne treba shvatiti samo kao njegovu autobiografiju, mada njen narativni sloj govori upravo o ovom njegovom periodu života, on preko parabola, metafora i simbola iznosi sistem koji se može dešifrovati pažljivim dekodiranjem. U tom periodu boravio je na Tibetu, u Centralnoj Aziji, u Indiji, Arabiji i na Bliskom istoku, u Egiptu i verovatno drugim delovima Afrike. Sretao se sa fakirima, dervišima, proučavao hipnozu i jogu. U Moskvi je 1912. osnovao grupu koja je radila po njegovom sistemu, ali zbog oktobarskog prevrata su on i još neki učenici napustili Moskvu i bili prinuđeni da preduzimaju mnoga putovanja. Tiflis, Konstantinopolj, Nemačka, Pariz u koji stiže krajem 1922. Najintezivniji deo njegovog rada se odvijao u Francuskoj, u zamku Prijer u Fontemblou. Umro je u Parizu 1949. U međuvremenu je odlazio u Ameriku i u London gde je demostrirao svoje tehnike.  

  Georgije Ivanovič Gurđijev (George Ivanovitch Gurdjieff) ostavio nam je u nasleđe jedinstvenu raznolikost.

  Napisao je tri knjige u saradnji sa svojim učenikom Tomasom De Hartmanom (Thomas De Hartmann) Ruskim veoma poznatim  kompozitorom koji je početkom dvadesetog veka komponovao preko dvesto muzičkih kompozicija, a kasnije  stvorio očaravajuću osnovu od nekih dvestopedeset plesnih igara I fizičkih vežbi pod nazivom “Pokreti”

  Želeći da ostane zapamćen kao učitelj plesa.

  Za mnoge prvi utisak Pokreta biće otvoreno predstavljanje nečega što još nije viđeno, ni nalik bilo čemu što im je poznato u svetu plesa.

  Oni koji su vežbali Pokrete često ih nazivaju „ Svetim plesovima “ zbog njihovog izuzetnog uticaja na psihičko stanje I širenje svesti.

   Svaka forma, svaki pokret, svako kretanje u njima ima određen značaj koji sa sobom nosi posebnu emociju koja nije deo ovog sveta već nečeg drugog. Pomoću njih se uspostavlja odnos sa Onim odozgo, sa Onim što je za nas Sveto, a koje ne poznajemo jer mu se nismo dovoljno otvorili.

   Pokreti u Gurdjijevljevom učenju su  nešto uzvišeno. Oni nisu samo vežba za uspostavljanje svesnosti već jedan uzvišen čin sa svim elementima drame kroz molitvu sve do razrešenja iskonske potrebe za spoznajom i smislom života. Da, takav je Ples.

   Sveta Molitva i odnos sa Bogom, Božanskom Majkom.

  Sličan odnos ponekad može da se doživi u sjedinjenju muškarca i žene.          

  U odnosu  bez požude, i bez ijedne mrvice strasti. U odnosu kroz čistu ljubav, davanje bez očekivanja, nežne dodire, bezbrižnost, saosećanje i razumevanje, ostvaruje se smisao, služenje  i radost  života. U njemu se gube granice i dvoje postaju jedno, sjedinjeni u Veličanstvu. Sjedinjeni kroz predaju.

  Oni koji rade pokrete znaju da postoji mogućnost da se ta veza ostvari, ali je za to potrebno i nešto više.

  Iako plesač ili plesačica ulaže ogroman napor da poveže sve centre i misli da je sve u njihovim rukama treba da zna da ne zavisi sve samo od njih.

  Jedina prepreka koja stoji na putu izmedju plesača ili plesačice i te druge dimenzije je um koji treba da se ostavi po strani, i da sve ono što je u plesaču, nestane.

  Plesovi ~ Meditacija u pokretu

Jedinstvo svesti i prostora direktno se doživljava pri izvođenju plesova, za to su posebno dizajnirani sveti plesovi u drevnim sufijskim manastirima i školama ezoteričnog znanja koje je na Zapad doneo  Georgije Ivanovič Gurđijev.

  Osnovna zakonitost na kojima se zasnivaju ti plesovi  leži u činjenici da telo uslovljava dušu na razne načine, a pre svega mehaničkim kretanjem i ponavljanjem pokreta i ponašanja. Ti mehanički obrasci se vremenom nakupljaju i izražavaju u vidu navika u fizičkim, emocionalnim i mentalnim postupcima i reakcijama. Mehaničko kretanje tela prisiljava na slično mehaničko delovanje emocija i uma.
  Sveti plesovi su dizajnirani tako da razbijaju mehaničnost  tela, emocija i uma i na taj način oslobađaju sputanu energiju i energetske centre, čakre.   Time oslobađaju i sputanu svest  duše.
  Da bi se to postiglo plesovi se sastoje od pokreta koje čovek nikada spontano ne čini, koje je zato teško prvi put učiniti (kao npr. istovremeno jednom rukom okretati a drugom lupkati), oni su tako složeni da se mogu izvoditi samo sa punom svešću plesača na sopstveno telo, na disanje, i na prostor oko sebe i na usklađenost na druge plesače.

  Prenošenje Plesova

  Prenošenje Plesova. To nas suočava sa pitanjem - Šta su to Plesovi? Jer nam sam odgovor na ovo pitanje objašnjava šta je to što treba se saopšti.  Svaki čovek će dati drugačiji odgovor na ovo pitanje, i to moramo imati na umu dok se upuštamo u ovo kompleksno područje.

  Za one koji žive u svetu spoljašnjih formi neće biti problema. Ples je pokret, neki oblik gimnastike. Pomalo misteriozan jer nema puno ljudi koji ga znaju, ali mu to ide na ruku kada ga treba ponuditi kao proizvod u današnjem „Supermarketu za lični razvoj“. Oni u potrazi za smislom iza nemilosrdnog zida pojavnosti pokreta, razumeju poteškoće prenošenja i primanja Pokreta. 

  Pomažu da se približimo Bogu. Svi Gurđijevi plesovi su molitve I deluju kao lek na dušu.

Rekonekcija

Rekonekcija

leči druge, leči sebe

   U životu sam obdaren  mnogim divnim darovima. Jedan od njih je zapanjujuća sposobnost da lečim ,  ne razumem u potpunosti (mada sam sve bliže tome). Drugi dar bilo je moje otkriće da zaista postoje svetovi i izvan ovog našeg. Treći dar je prilika koja mi je data da napišem  knjigu i iznesem informacije koje sam stekao. Ono što ovaj dar čini čudesno lepim jeste to što sam pomoću njega shvatio da u mom životu postoji svrha i da sam blagosloven ne samo time što mogu da prepoznam tu svrhu, nego i da je aktivno i svesno živim. Od svih životnih darova, ovaj je uistinu jedan od najvećih.    Drugi moj dar je sposobnost da spoznam istinskog sebe - da shvatim da sam duhovno biće i da je moje ljudsko iskustvo samo to - moje ljudsko iskustvo. Ništa drugo do jedan od doživljaja onoga što jesam. Postoje i druga. Isto kao što vidim svoj duh kako prožima sve što radim, tako mogu da ga vidim i dotaknem - i kod drugih. To je veličanstven dar, i mada je sve vreme bio tu, preda mnom, sve do sada ga nisam ni primećivao. Ovaj drugi dar slvorio je perspektivu svrsi moga postojanja. Treći dar je onaj koji je udahnuo novi element života u prva dva. Sve donedavno, delio sam dar lečenja samo sa pojedinim osobama. Premda sam voleo to što sam radio, znao sam da moram to da podelim sa više lju­ ­i! Nisam bio od velike koristi dok sam to zadržavao za sebe... a nisam to zadržavao za sebe namerno. Gledao sam na to kao na dar (što i jeste), pa sam stoga mislio da ne mogu da ga darujem drugima (a mogu). A imao je strpljenja sa mnom. Znao je da ću ubrzo videti širu sliku. Kad se pokazalo da može da se prenese i na druge, počeo sam da držim seminare, na kojima je velik broj ljudi mogao da iz prve ruke stupi u interakciju s ovim darom. Podjednako je uzbudljivo bilo i otkriće da ovaj dar lečenja može da se aktivira u drugima i putem televizije. A što se tiče pisane reči - dakle, izgleda da je to unelo jednu potpuno novu dimenziju u njegovo prenošenje. Ono što je tako privlačno u komuniciranju putem štampanih i ostalih mas-medija jeste činjenica da se time omogućava mnogo ve­ ćem broju ljudi da doživi aktiviranje ove isceliteljske sposobnosti u sebi. Shvatio sam da je kucnuo čas za promenu naših shvatanja; da je došlo vreme da čovečanstvo uvidi - i pri tom ne želim da zvučim suviše religiozno - da čim nas na okupu ima dvoje ili više, možemo da budemo na usluzi jedni drugima. Možemo da potpomognemo izlečenje drugih. A sada to možemo da radimo na nivoima koji nam nikada ranije nisu bili dostupni. Shvatio sam da moj dar nije samo da pomažem drugima, nego i da pomažem drugima da pomažu drugima. Ovo dodatno sredstvo omogućilo mi je da počnem da ispunjavam svrhu svoga postojanja. Ova knjiga je kombinacija uputstva za upotrebu, koje meni nikad nije dato... i pokretača koji će vas usmeriti na vašem putu. Ako je vaša namera da postanete iscelitelj, da podignete svoje trenutne isceliteljske sposobnosti na viši nivo - ili jednostavno, da dodirnete zvezde, tek toliko da se uverite da zaista postoje - onda je ova knjiga napisana za vas. Ali, napisana je i za mene. Ona je izraz moje svrhe u životu, koju sam najzad pronašao. Ili je, bolje rečeno, moja svrha pronašla mene. Nadam se da će i vama pomoći da nađete svoju.

~ Dr Erik Perl

Isceljivanje duše, tela i uma

Isceliteljska tehnika kojom se povezuju frekvencije našeg energetskog polja sa frekvencijama iz univerzalnog energetskog polja.

  Rekonekcija je nov način isceljenja zbog toga što se radi o novim frekvencijama iz univerzalnog energetskog polja koje ljudima ranije nisu bile dostupne, zbog načina na koji su razmišljali. Kako smo u međuvremenu napravili evolutivni skok u načinu razmišljanja, došlo je i do podizanja nivoa naše svesti. Svako ko prihvati činjenicu da sam može da odbaci neželjena zdravstvena stanja, može da se poveže sa ovim frekvencijama. U modernu civilizaciju rekonekciju je doneo hiropraktičar iz Los Anđelesa, dr Erik Perl, koji je početkom devedesetih godina prošlog veka shvatio da ne mora da dodiruje pacijente kako bi im pomogao. Naprotiv, neuporedivo bolje rezultate dobijao je kada im je pomagao da se bez dodira povežu sa frekvencijama iz univerzalnog energetskog polja.

Okruženi smo betonom, mobilnim telefonima, satelitskim antenama, bežičnim internetom. Da li je i to razlog što smo "dekonektovani "?

- Nije, jer isceliteljske frekvencije ništa ne može ometati. Uzrok dekonektovanja mogu da budu samo negativne misli. Promenom načina razmišljanja, naravno u pozitivnom pravcu, u stvari, stičemo moć da sami odlučujemo o svom zdravlju.

Kako izgleda rekonektivni tretman?

- Nisu potrebni posebni uslovi, ali kako ljudi vole da se malo opuste, seanse se rade u ležećem položaju, a terapeut prelazi rukama na visini od 10 do 20 cm iznad njihovog tela. I rekonektičar i pacijent mogu da osećaju neke senzacije na mestima gde je energija zablokirana. Radi se obično tri do pet seansi a razmaci između njih ne bi trebalo da budu duži od 7 dana.

Koja je razlika između energoterapije i rekonekcije? Kod kojih bolesti može da pomogne?

- Rekonekcija nije terapija već isceljiteljska tehnika, što znači da svako može da nauči da bude sam svoj isceljitelj, dok je kod terapijskih metoda uvek potreban terapeut. Rekonekcija ne pravi razliku u dijagnozama, pa bez obzira na bolest, frekvencije deluju na svaku DNK.

-         sposobnost boljeg izbora pri odlučivanju;

-         dublji unutrašnji mir;

-         oslobađanje strahova i osećaja krivice;

-         povećana kreativnost;

-         smanjena anksioznost;

-         veća sposobnost da dajete i primate ljubav;

-         iskustvo svesnosti sadašnjeg trenutka;

-         balansiranje endokrinog sistema koji kontroliše metabolizam.

      -    uzdizanje mentalnog, fizičkog i duhovnog nivoa na više energetske frekvencije      

Lična rekonekcija   

- Lična rekonekcija radi se samo jednom u životu, dva dana uzastopno. Kao i kod rekonektivnog isceljivanja, seansa traje 35-40 minuta i vrlo je prijatna i opuštajuća. Rekonektivno isceljivanje doprinosi poboljšanju zdravlja na svim nivoima i radi se tri dana uzastopno ili svaki drugi dan. Ukoliko nema vidljivih poboljšanja, ponavlja se posle šest meseci. 

Za razliku od rekonektivnog isceljivanja kod kojeg energija vodi hiropraktičara, lična rekonekcija radi se ciljano, "otvaranjem" naših meridijana čime sebe počinjemo da doživljavamo kao deo celine. Počinjemo da osećamo bolji protok energije, naše vibracije počinju da se menjaju a samim tim i ono što privlačimo u naš život, a to su pozitivne stvari i događaji. Naši odnosi sa okolinom postaju bolji, intuicija se pojačava, nestaju strahovi i osećaj krivice, oslobađamo se depresije, lakše donosimo odluke i otvaramo se na emotivnom planu.

Onog dana kada nauka počne proučavati nefizičke pojave, napredovaće za deset godina više nego u svim ranijim vekovima svoje istorije.

~ Nikola Tesla

Beskrajni svet imaginacije

   Fantazija i mašta nam u svakidašnjici omogućavaju da ostvarujemo svoje želje i čežnje, da se izrazi naš umetnički i stvaralački deo. Duboka imaginacija je dimenzija u kojoj postoji svest da smo višedimezionalna bića i da granice ne postoje.

  Imaginacija je nalik novim čulima koja se bude kada umirimo logički um, opterećen predrasudama, navikama i šablonima. Ovim čulima možemo opažati savršeno ustrojstvo natčulne stvarnosti.

  Duboka imaginacija je daleko više od puta kojim naše nesvesno pokušava da izađe na svetlost dana - ona je most koji premošćuje provaliju između mišljenja i postojanja.

Unutrašnja putovanja

Unutrašnja putovanja su izraz i delovanje životne mudrosti, koja vas nekad na šaljiv, a nekad na ozbiljan način uči da to što uglavnom očekujete od drugih, pronađete u sebi samima: snagu, podršku, isceljenje, bezuslovnu ljubav, razumevanje raznih životnih situacija ili to što vam već treba!

  Kroz duboku imaginaciju dolazite u kontakt sa suštinskim, izvornim znanjem. Tada je moguće da se isceli to što je u vama spremno da ponovo bude zdravo. Pokreće se vaš duhovni razvoj i neretko dolazite do spoznaja i rešenja koja su inače bila skrivena.

Duboka imaginacija

Pre više od trideset godina američki psiholog prof. dr Eligio Stephen Gallegos, otkrio je specifičan način komunikacije sa unutrašnjim, duhovnim slikama. Jednog dana dok je trčao, u jednom vizionarskom trenutku stupio je u kontakt sa duhovnim životinjama u svojim čakrama.

„Životinje su trčale uz mene. Nisam ih umišljao, bile su realne, pojavile su se same od sebe. Desilo se tada nešto interesantno – one su počele da me isceljuju. Shvatio sam – ove životinje me poznaju bolje nego što ja poznajem sebe. Znaju gde sam povređen i znaju kako da se povreda isceli. Ja ne znam. One su uistinu moji terapeuti i učitelji. Ovo znanje mi je dato, nisam ga izmislio“.

Radi se o specifičnoj vrsti budnog sanjanja, o unutrašnjem putovanju u kojem je vaša imaginacija aktivna. Za razliku od snova, u toku ovog procesa svesno učestvujete i delujete. Dr Galjehos ovaj metod samotransformacije stalno razvija i prenosi drugima na seminarima i trogodišnjim obukama.

„Duboka imaginacija je kao koren drveta – nevidljiva, ali prisutna i aktivna. Mnogi veruju da je ona samo fantazija. Ona je naša najdublja životnost, bili mi toga svesni ili ne.“

Vodiči kroz imaginaciju

Kada se udobno smestite, zatvorite oči i opustite, možete da stupite u kontakt sa svojom imaginacijom, obraćajući joj se direktno. Tada pozovete u sebi, u mislima: Zdravo, ko je sada tu da me vodi? Ko je moj vodič? Najčešće se ukazuje neka slika, biće ili životinja, takozvana životinja moći. Ali to mogu da budu i boje, zvuci ili osećaji . Možda naslutite da ste pored jednog drveta. To naslućivanje, intuitivni osećaj, je takođe bitan, jer je način imaginarnog izražavanja. Bilo šta da se ukaže, vama poznato ili nepoznato, ukazuje se sa svrhom, da bi vam nešto saopštilo ili pokazaloi nečemu vas poučilo. Zato je bitno da pozdravite svog vodiča i pitate ga šta želi da vam kaže ili pokaže? Bitno je da ostanete otvoreni za unutrašnji dijalog, da izrazite to što trenutno osećate i mislite, kao i da naučite da osluškujete i prepoznajete odgovor.

Ja sam pre mnogo godina u meditaciji videla jelena. Delovao je veoma realno i zaista živo, baš kao i šuma oko njega. Posmatrali smo se neko vreme i na tome se završilo. Kada sam upoznala ovaj metod setila sam se svog jelena iz meditacije i upitala sezašto se tada ukazao? Rešila sam da ga potražim u imaginarnoj šumi. Kada smo se sreli pozdravila sam ga i upitala zašto je ponovo tu, šta želi da mi prenese? Preciznost odgovora me je fascinirala. Bila sam zaprepašćena koliko me dobro poznaje. Prenela sam mu svoje iznenađenje, a on je uzvratio. Ovo je bio naš drugi, ali ne i poslednji susret.

„Duhovne slike su unutrašnji ključ za naš razvoj i isceljenje. One dolaze iz celovitosti, zato poznaju tu dimenziju veoma dobro“.

  Postoji mogućnost putovanja u grupi i pojedinačno. U toku grupnog putovanja nekoliko puta verbalno podstaknem proces i energetski ga podržavam, ćutanjem i poverenjem. Dok nekog vodim lično kroz jedno putovanje, u neposrednom sam verbalnom kontaktu sa onim ko putuje. Dok prolazite kroz proces putovanja, moja uloga je da vas podstaknem i podržim da stupite u kontakt sa svojom mudrošću, sa svojim unutrašnjim vodičem. On je taj koji vas uistinu vodi kroz putovanje.

  Svako unutrašnje putovanje može da bude sa temom ili bez teme. Kada putujete bez neke određene teme prepuštate svojoj unutrašnjoj mudrosti da vas vodi. Taj deo vas nepogrešivo zna šta vam je zaista potrebno – podrška u nekoj oblasti života, isceljenje, podsticaj za unutrašnji razvoj ili nešto suštinski bitno za vas, a skriveno od vašeg racija. Sve vreme putovanja praćeni ste osećajem da ste iznutra vođeni.

Druga mogućnost je da tema vašeg putovanja bude nešto što vam je trenutno aktuelno, ili možda nešto čemu već duže želite da se posvetite. Nekom nerazrešenom porodičnom konfliktu, zdravstvenom problemu, potrebi da pronađete oslonac u samom sebi, želji svog srca, potrebi da napustite šablon po kome živite i vratite se svom originalnom, izvornom delu sebe. Sve može da bude tema jednog putovanja. I u jednom i drugom slučaju iskusićete to što u putovanja treba da se desi i otkriti da je sve na vašoj strani.

  U svakom životnom dobu, u svakom zdravstvenom i emocionalnom stanju, bilo da ste ste tek krenuli na put razvoja ličnosti ili ste već dugo na njemu - kada imate životni ili zdravstveni problem, kada se nalazite na prekretnici i treba da donesete odluku, otisnite se na unutrašnje putovanje praćeni životinjama moći.
Pronađite podršku u sebi i sopstvenoj unutrašnjoj mudrosti i rešenje problema samo će se pojaviti.

 Želite li da krenete na sopstveno putovanje? 

Pozovite +381 65 420 10 16

ili

Prijavite se ovde i mi ćemo vam poslati informacije o sledećem terminu

 E-mail: lillyluz60@gmail.com

Lek koji dovodi do isceljenja sam pronašao u sebi

  Mladi doktor medicine i homeopatije, Lazar Trifunović, proputovao je planetu prikupljajući znanja koja su ponekad samo produbljivala njegove sumnje, a danas zna da se samo tako stiže do vrhovnog smisla - do ljubavi.

   

    Umeće traganja... To nisu samo daleka putovanja na koje sam se otiskivao da bih otkrio uzroke svojih nemira i sumnji i istraživao drevne medicinske tehnike u najzabitijim delovima planete: Nepalu, Tibetu, zapadnoj Africi, Etiopiji, Južnoj Americi, Indiji, Japanu... Umeće traganja je i sve drugo čime se bavim: homeopatijom koju praktikujem u svojoj ordinaciji u Novom Sadu, joga koju redovno vežbam, fotografija kojom se amaterski bavim, fondacija koju sam svojevremeno osnovao zbog pomoći nezbrinutoj deci... Umeće traganja je ono na šta se naslanjam da bih došao do unutrašnjeg mira u potrazi za izgubljenim osmehom", kaže Lazar.

Od sina uglednog novosadskog ginekologa očekivalo se da, kada je završio medicinu, krene utabanom stazom i nasledi očevu praksu, ali je doktor Trifunović nakon nekoliko godina traganja za drugačijim metodama lečenja odlučio da završi homeopatiju na Vestminster univerzitetu u Londonu u kome je tada živeo.

„Imao sam 28 godina kada sam završio medicinu i naizgled pucao od zdravlja, svaki doktor bi to rekao, a bio sam depresivan, pun nemira, košmarnih misli i osećanja. Često sam se budio s mišlju: 'Oh, ne, još jedan dan '. Sanjao sam o tome da se nasmejem kada ujutro otvorim oči i pomislim da je divno što je svanulo. Otputovao sam u Nepal i odmah dobio prvu lekciju: pred najvećim budističkim hramom u Katmandu, video sam gladnu, a vedru i nasmejanu decu koja sa zemlje skupljaju pirinač i jedu ga. Zapitao sam se kako mogu da budu tako puna radosti, a jedu ono što nađu na ulici. Šta je sa mnom? Gde je nestala moja životna radost? Mesec dana kasnije obreo sam se u Indiji. Najpre u svetom gradu Varanasiju u koji sam se nakon toga godinama iznova vraćao. U njemu sam se upoznao sa jogom, ajurvedom, homeopatijom i sida medicinom. Krenuo sam dalje i jedini plan koji sam imao je da nemam plan. Prepustio sam se, nisam znao ni koji je dan, ni koliko je sati. Sam, sa ruksakom, šatorom, vrećom za spavanje, išao sam tamo gde me je put nosio. Za godinu dana prešao sam oko devet hiljada kilometara, putujući od severa do krajnje tačke na jugu, od istoka do zapada i otkrivao mesta koja nisu na turističkim maršrutama, a koja bi mogla da kriju stara znanja."

  U bolnici za leprozne gde je odlazio svake godine, razgovarao je s ljudima od kojih je učio, koji su mu rekli da je divno što putuje po svetu i proširuje svoja znanja, ali da nije slučajno ni to gde je rođen, da ima svoju religiju i da nikada ne bi trebalo da se od nje odvoji.

„I samo je trebalo da poređam stvari: mi imamo mnogo svetaca; prezivam se Trifunović; naša porodična slava je Sveti Trifun a on je lečio ljude; u mojoj porodici ima dosta lekara. Shvatio sam da sve to ne može biti slučajno. Onda sam zaključio da bih mogao da proučim lečenje kroz hrišćanstvo i to me odvelo u Etiopiju u potrazi za pravoslavnim korenima. Tamo sam, između ostalog, u pravoslavnom manastiru iz 13. veka Debre Libanos prisustvovao činu egzorcizma. I to je lečenje. U Aksumu, gde se čuva „Kovčeg Zaveta" shvatio sam da sam izgubio mir jer sam izgubio veru. Ako imamo veru znamo da se sve odvija tačno onako kako treba, a to nam donosi mir. Tada su sve prepreke koje nam život nanese izazov, a ne osnov za žaljenje.

„U Londonu sam našao oglas u kom se tražila desetočlana posada za putovanje po Africi na kamionu prepravljenom za takvu vrstu putovanja. Prijavio sam se. Krenuli smo iz Maroka i obišli Mauritaniju, Senegal, Mali, Obalu Slonovače, Ganu, Burkinu Faso, Togo, Benin, Nigeriju. Mene je zanimalo ispitivanje različitih medicinskih sistema, ali ono što sam tamo video nisu sistemi, nego najprimitivniji oblici lečenja kakvo je recimo u Maliju, u Dogan zemlji, gde ljudi žive isto kao pre pet hiljada godina. Leče se isterivanjem zlih duhova koje vrši ogan - vrač, a u Togou i Beninu sam prisustvovao vudu ritualima bele magije kojima su se prizivali dobre i terale loše sile. Bilo je to naporno i krajnje opasno putovanje i nikad ga ne bih ponovio, ali i životna lekcija koja se dobija jednom u životu - ako imate sreće.

  U okolini grada Kuska u Peruu proveo je dva meseca i tamo učestvovao u šamanskom ritualu. Ispio je čaj i trebalo je da mu se javi spirit biljke od koga je napravljen i kaže mu ono što je želeo da zna.

„Vratio sam se u hotel i ubrzo počeo da se osećam veoma loše, nisam mogao da dođem do kupatila koje je od kreveta udaljeno dva metra. Sve moje misli su bile koncentrisane na jedno: kako da se izlečim. Onda sam osetio snažan i stvaran ukus pileće supe i pomislio kako je to ono što bi moglo da mi pomogne. Setio sam se da moja mama kuva divnu pileću supu, da samo treba da odem kod nje, pojedem njenu supu i da ću se izlečiti. Kada sam nekoliko dana kasnije razgovarao sa šamanima, rekli su mi da poruka ne može biti jasnija: treba da se vratim kući i tako ću rešiti sve ono što me muči, tako ću „ozdraviti". Istu takvu poruku sam u roku od godinu dana dobio više puta. I od šamana na jezeru Titikaka koji mi je proricao sudbinu iz listova koke, i od pravoslavnog sveštenika u Etiopiji, i od indijskog astrologa. Svi su mi rekli da moram da se vratim tamo odakle potičem i da treba da lečim ljude."

  Putujući malo spolja, malo iznutra, kroz ta putovanja lagano je počeo da se menja, da izbacuje iz sebe one nemire, očaje, strahove, sve ono što ga je mučilo godinama unazad.

„Sumirajući iskustva koja sam sakupljao na raznim stranama sveta, kroz različite religije, tradicije, verovanja, filozofije, pričajući sa ljudima iz svih aspekta života došao sam do zaključka da život skoro svakog čoveka jeste težak, ali može biti i lep ako krenemo duhovnim putem. On može biti teško, po nekad i bolno putovanje, avantura u zemlji punoj iznenađenja, poteškoća i opasnosti. Podrazumeva promenu onoga što smatramo normalnim, a ponekad i prihvatanje onoga što izgleda neprihvatiljivo. Ali ne mogu da zamislim vredniju investiciju u sebe koja nam donosi veći osećaj ispunjenja, zadovoljstva i sreće. I koja nam omogućava da se, bez obzira na to šta se oko nas dešava, svakog jutra budimo s osmehom na licu."

  Njegovo putovanje nije prošlo bez iskušenja zla, bez teških i opasnih kriza, sumnje, očaja, umora, potrebe da napusti Put. Da li je to večita borba dobra i zla - pitao se. Zlo postoji da bi uništilo sve, ali to omogućava da se zatim izgradi i napravi novo i bolje. Da li je to možda način na koji se održava harmonija u Univerzumu...

„Da li je put napretka prihvatanje sopstvene senke i onoga što iz nje izađe? A početak svake bolesti je u čovekovoj senci, u našem nesvesnom, a ne u bakterijama, virusima i ostalim spoljašnjim uticajima. Transformacija senke dovodi do isceljenja, a ne do izlečenja, do kog se može doći uobičajenim lečenjem klasičnom medicinom. Kako lečiti našu bolesnu psihu? Doživotnom borbom u sebi, odricanjem od svog malog ja. Da bi se jednom, s ove ili one strane, stiglo do velikog Ja. Zbog leka koji dovodi do isceljenja, počeo sam da putujem na razne strane sveta, da bih ga na kraju našao u sebi."

______________  Radmila Jovović

Prošlost i bolja budućnost

   Od davnina je poznato da je istorija učiteljica života. Do sada je napisano stotine istorija i pitanje je kako izabrati najbolju učiteljicu da bi nam život bio bolji. Svesni smo da nam život nije dobar, a razlog za to je što do sada nije postojala najbolja učiteljica. Nijedna istorija nije opisala prošlost na način koji ćemo ovde prvi put izneti – zbog boljeg života u sadašnjosti i u budućnosti.

Duga istorija bolesti

  Istorija se većinom bavi sukobima, pa su čak i ratovi proglašeni pojavom koja koristi napretku čovečanstva. Ovaj naš jedinstven pogled na istoriju ne bavi se tim uobičajenim analizama prošlosti, već borbom koja je neprekidna i koja će se uvek voditi. U ratu protiv bolesti ljudski rod je uvek gubio bitke, a gubi ih i u sadašnjosti. Zahvaljujući otkriću ŠTA je UZROK skoro svih oboljenja, pronađeno je konačno rešenje, efikasan način kako da se taj uzrok otkloni, pa da najzad možemo živeti zdravo. Istoriju pišu pobednici, a u ovom slučaju to smo mi koji znamo i možemo da otklonimo uzrok zbog kojeg svi patimo. Ovde se po prvi put ne radi o pobedi jedne strane, već o pobedi čitavog čovečanstva nad najvećim neprijateljem koji je oduvek mučio ljudski rod. Nažalost, on nas još uvek muči, ali pobeda je konačno na vidiku.

  Razne istorije su pokušale da budu tačne u predstavljanju prošlih vremena. Naravno da vremeplov još nije napravljen, pa ni ovo naše viđenje istorije nije moguće proveriti. Ipak, bićemo najbliži opisu onoga šta je dovelo do uzroka sadašnjih bolesti, jer su tragovi tih dešavanja prisutni u organizmu svakog savremenog čoveka. Upravo to nam daje sigurnost u objašnjavanju okolnosti koje su kroz generacije naših prethodnika dovele do uzroka većine oboljenja.

  Da biste shvatili kako je nastao problem sa zdravljem i kako će se ostvariti pobeda nad bolestima, vratimo se u prošlost naših prethodnika kod kojih su nastali problemi zbog kojih se sada mučimo. Pre tri miliona godina homo erektus je prvi uspeo da se uspravi, a to mu je omogućilo prednost u odnosu na suparnike. Kretanje na dve noge odvelo ga je na put uspeha. S vremenom homo erektus, preko nekoliko vrsta humanoida, postaje homo sapijens, koji je nasledio raspored unutrašnjih organa ravnomerne težine, a ta ravnoteža leve i desne strane tela je potrebna da bi se uopšte moglo stajati.

  Hrabrost homo erektusa da se suprotstavi gravitaciji kao najvećoj sili u svemiru dovela je do toga da mi danas uživamo u uspravnom stavu tela i da gospodarimo ovom plavom planetom. To uživanje nam umanjuju oboljenja koja ne bi trebalo da postoje, a postoje samo zato što se negde zalutalo na razvojnom putu naše vrste. Pre dvesta hiljada godina naš prethodnik procesom razmišljanja dobija sve veći gornji mozak kojim istražuje i osvaja svet oko sebe. S vremenom se razvija težnja ka sigurnijem i opuštenijem životu, koji je pronašao u pećinama. Sa povećanim mozgom pećinski čovek shvata kako da koristi vatru kojom osvetljava stanište, pa termički obrađuje hranu koja je zato ukusnija, ali i manje opasna, zbog uništenja parazita i bakterija.

  No, dobro nikad ne ide samo. Promene koje su pećinskom čoveku omogućile lakši život, izvrgle su se u sopstvenu suprotnost – zbog njih pate sve sledeće generacije čovečanstva, pa i naša generacija. Težnja ka boljem životu smanjila je otpornost organizma i oslabila čula mirisa i ukusa. S vremenom homo sapijens postaje svaštojed, što mu povećava šanse za preživljavanje, ali mu istovremeno uvećava jetru, koja je najbolji čistač organizma. Najveći problem čovečanstva polako se pojavljivao tokom nekoliko desetina hiljada godina. Nije nam se samo mozak povećavao, već i jetra. Uvećana jetra je promenila raspored organa, a to je izazvalo sledeće probleme: desno plućno krilo je smanjeno i umanjen je kapacitet pluća, desni bubreg je spušten i smanjen, srce je pomereno uvis i promenjen mu je smer otkucaja kao i mogućnost neometanog rada, a srce nam je najvredniji radnik.

  Ovi problemi su mali u odnosu na problem koji je nastao zbog veće težine jetre, jer je ona izazvala poremećaj u ravnoteži desne i leve strane tela. Nama je desna srana tela teža od leve, a nauka koja se bavi razvojem naše vrste ne shvata zašto je to tako i kakve to posledice ima po zdravlje. Oni koji proučavaju anatomiju nisu shvatili zašto je kod nas prisutna asimetrija organizma, a kod ostalih rođaka iz roda sisara postoji simetrija. Razumljivo je da naše pramajke pre deset hiljada godina nisu znale da se tokom trudnoće u telu fetusa dešava početak problema zbog kojeg će njihovo potomstvo imati oboljenja, a neshvatljivo je da u dvadeset prvom veku trudnice još uvek ne znaju za taj problem. Sada je to još veći problem, jer je kod današnjih generacija jetra još veća i teža. Razumljivo je da žene ne znaju za taj problem, ali je neshvatljivo kako je moguće da medicina ne zna ništa o tome.

Uzrok prevremenog kraja života

  Ovo što čitate je prvi put napisano, a do sada su napisane desetine hiljada knjiga o zdravlju i o bolestima. Etiologija je nauka koja se bavi uzročnicima bolesti i potpuno je slepa kada nije shvatila šta je uzrok skoro svih oboljenja. Hoće li buduća pravda biti slepa kada bude odmeravala odgovornost te nauke? Evo šta se dešava tokom razvoja fetusa i kako je to povezano sa bolestima tokom života. Zbog otežane jetre fetus se tokom spavanja postavlja desnom stranom tela prema planeti, pa zbog tog položaja u materici dolazi do izmeštanja skeleta i organa sa tačnih anatomskih pozicija. Najgore od svega je što se prvi pršljen ispod glave formira na izmeštenoj poziciji i što se zbog toga tokom života sve više i lakše izmešta.

  Zbog svog ključnog položaja u telu, prvi pršljen predstavlja ključ za bravu koja zaključava ili otključava vrata kroz koja ulaze bolesti. Taj pršljen se nalazi na najkritičnijem mestu u telu i njegova najmanja izmeštenost prouzrokuje disfunkciju celog organizma. Bolesti nastaju zbog toga što izmešten prvi pršljen smanjuje protok signala prema mozgu i protok krvi kroz mozak, a iskrivljenost kičme i tela nastaje zbog pogrešno usmerene sile gravitacije niz telo. Kriva kičma još više umanjuje prolazak nervnih signala, a zglobovi se pogrešno opterećuju i zato počinju bolovi. Sve ovo dovodi do degeneracije pojedinih delova organizma, koja je tokom četrdesetih godina života u početnoj fazi, a kasnije se odvija sve brže i zato dolaze bolesti i prevremeni kraj života.

  S protokom vremena mozak pećinskog čoveka se neprestano uvećavao, pa je shvatio kako da gradi skloništa. Težina glave se povećala, zbog čega se prvi pršljen sve teže uklapao u zglob sa lobanjom i zbog toga se javljaju bolovi u potiljku. U nekoliko prethodnih desetina hiljada godina ljudi su trljanjem sami sebi smanjivali bolove u vratnom delu kičme. Počev od tih vremena pa sve do danas, milijarde ljudi su gurali palac pod lobanju. Bolovi se prvo pojavljuju u potiljku, a kasnije se tokom života spuštaju niz leđa, gde ljudi sami sebe nisu mogli dohvatiti i zato ih je neko drugi trljao – što je najzad dobilo naziv „masaža“. Bolove u kukovima i nogama su pokušavali da reše na razne načine i tako se prvobitna masaža razvila u medicinu. U drevnoj Indiji i Kini su pre nekoliko hiljada godina shvatili da odmah ispod glave nešto nije kako treba i raznim načinima su nastojali da nameste prvi pršljen.

  Grčka civilizacija se smatra kolevkom čovečanstva. U tom vremenu su nastali i početni pokušaji lečenja. Grci su proučavali ljudsko telo i davali imena delovima organizma, pa su prvom pršljenu dali ime „atlas“ (u prevodu – nosač), jer nam nosi glavu. Od grčke i rimske medicine, pa sve do današnje medicine prepisivana su prvobitna nepotpuna znanja o atlasu. Sve to vreme niko nije pridavao odgovarajući značaj ovoj najvažnijoj tački u telu.

  Tokom razdoblja renesanse, u većini delatnosti dolazi do razdvajanja stručnog od nestručnog, pa se to desilo i sa lečenjem. Sa protokom vekova granica između znanja i neznanja se pojačavala, jer su pojedine delatnosti preko svojih udruženja štitile svoje poslovanje od laika. Ta situacija je, zbog prirode posla, postala naročito značajna u medicini, jer se radi o ljudskim životima, pa je potrebna izuzetna odgovornost i stručnost. Zanemarivanje prvog pršljena je trajalo dve hiljade godina i konačno se, na kraju devetnaestog veka, jedan čovek zainteresovao za atlas. Taj čovek se zvao Danijel Palmer. On nije imao medicinsko obrazovanje, ali je shvatio da je izmeštenost atlasa uzrok oboljenja. Pokušao je da pronađe način kako da se jednim tretmanom atlas vrati na mesto, ali u tome nije uspeo.

  Tokom dvadesetog veka stotine ljudi iz zvanične i nezvanične medicine su pokušavali da pronađu način vraćanja atlasa na njegovo anatomsko mesto. Nažalost, to je dovelo do nekoliko pogrešnih metoda koje sada praktikuje nekoliko desetina hiljada ljudi širom sveta. Oni manipulišu atlasom i nekontrolisano ga pomeraju. Među njima ima medicinski obrazovanih, ali većinom su priučeni ili „nadareni“.

Prvi pršljen, atlas, izmešten svima

  Atlas je svim ljudima na svetu izmešten i zato se tokom života može dodatno izmestiti padovima ili udarcima, a u starosti se i sam od sebe polako izmešta. Kao da to nije dovoljno, desetine hiljada ljudi raznim tretmanima izmeštaju atlas drugim ljudima. Među stotinama miliona ljudi koji su (mal)tretirani bilo je i žrtava, a većina ostalih su kasnije imali poteškoće i počeli su da obolevaju.

  Palmer je još 1895. godine shvatio da je izmešten atlas uzrok, a da su bolesti posledice tog izmeštanja. Nažalost, prošao je čitav vek dok nije pronađen pravi način kako da se atlas postavi na mesto. Rene Šimperli je 1995. godine otkrio metod kako da se atlas namesti pomoću aparata koji pravi sitne udarce. Ni on nije imao medicinsko obrazovanje, ali je zbog svojih mnogobrojnih oboljenja bio primoran da pronađe način na koji je moguće vratiti atlas na mesto. Pre nego što je počeo sa istraživanjem, Šimperli je bio praktičar jednog od načina nameštanja atlasa i uvideo je da je to pogrešan način. Proučio je ostale metode i shvatio gde svi greše, a te greške su ga dovele do otkrića.

  Dr Rajner Zajbel je u svojoj morfološkoj studiji dokazao da je atlas izmešten kod skoro svih ljudi na svetu i da se atlas može vratiti na mesto pomoću masaže koju je Šimperli pronašao. Od 1998. do 2012. godine Rene Šimperli je obučio preko četiri stotine učenika širom sveta, koji su namestili oko milion i po ljudi.

Nameštanje atlasa metodom PREPOROD MASAŽA POTILJKA

  Jedan od njegovih učenika je Predrag Đorđević, koji je tri godine praktikovao taj metod i za to vreme je uvideo nedostatke metoda i neprekidno ga poboljšavao. To nije bilo dovoljno, pa je 6. juna 2013. godine otkrio novi način nameštanja atlasa pod nazivom „Preporod masaža potiljka“. Do novembra 2013. godine Đorđević je obučio pedeset ljudi širom Srbije i osnovao Udruženje građana „Preporod života“. Plan Udruženja je da se osnuju ogranci u svakom mestu u Srbiji sa više od dvadeset hiljada stanovnika, u kojima će se nameštati atlas „Preporod masažom potiljka“. Stečena iskustva i izuzetna uspešnost u radu dovešće do toga da se s vremenom ovaj način nameštanja atlasa proširi i na sve ostale države sveta, ali to je već pitanje budućnosti, a mi se u ovom tekstu bavimo prošlošću i zato prepuštamo budućim istoričarima da oni svedoče o ovome što mi sada radimo.

  Hiljadama godina postoje lečenja, a ljudi su sve bolesniji, i pored napora savremene medicine. Pre nekoliko hiljada godina masaža je izrodila medicinu, a sada se opet vraćamo masaži, koja će konačno osloboditi ljudski rod od robovanja bolestima. Krug se zatvara, a u međuvremenu je nekoliko hiljada izgubljenih godina i milijarde napaćenih duša.

ČINJENICA JE DA SE U POSLEDNJIH 50 GODINA JETRA UVEĆALA DVA PUTA.

  Ta evolutivna promena je previše brza i ima poguban uticaj na prenatalno formiranje atlasa na sve lošijem mestu, a time i na lošije zdravlje tokom života. Naša generacija će biti odgovorna pred sudom istorije ako što pre ne shvatimo da svi MORAMO da namestimo atlas i to ne samo zbog nas, već i zbog sledećih pokolenja. Prisutna je ubrzana degradacija ljudskog roda i pitanje je da li to prepoznajemo i možemo li taj proces promeniti. Rešenje je u „Preporod masaži potiljka“, ali nažalost ljudi nisu svesni problema i ne znaju da postoji rešenje. Ovo otkriće je poslednji voz za spasavanje ljudskog roda iz ropstva bolesti. Čovečanstvo nije ni očekivalo spas, pa je to jedan od razloga zašto postoji neverica kod onih koji po prvi put čuju za ovaj problem i za njegovo konačno rešenje.

  Zvanična medicina se za sada ne izjašnjava o nameštanju atlasa, a morala bi da se odluči koji su načini korisni po ljudsko zdravlje, a koji štetni. Nadamo se da će „Preporod masaža potiljka“ biti prihvaćena kao konačno rešenje i da će njome svi ljudi na svetu namestiti atlas.

  Ovo otkriće će preporoditi ljudski rod i zato će budući istoričari naše doba smatrati razdelnicom između bolesnog i zdravog homo sapijensa. Buduće generacije neće imati bolesti koje mi sada imamo, niti razumevanje za našu patnju, ali će zahvaljujući istoričarima znati kako se desio preokret i imaće zahvalnost prema nama koji smo im omogućili srećan i dug život. To nam daje snagu da izdržimo sadašnje napore i da se potpuno posvetimo poslu koji još uvek liči na nemoguću misiju.

 Predrag Đorđević

 Kontakt telefon: 061 615 30 55  

------------------------------------------------

------------------------------------------------